Ki aikido klub "Musaši" vodi sensei Goran Kurnik sa svojim sinovima i instruktorskom ekipom.

Klub se nalazi na dve lokacije u Beogradu i ima tradiciju dugu više od 30 godina.


Prvih sat vremena treninga je posvećeno zajedničkom radu dece i odraslih, dok je drugi sat rezervisan za odrasle. U klubu vežbaju deca već od 5-6 godina, a često im se pridružuju i roditelji, tako da imamo lepu tradiciju porodičnog vežbanja na treninzima.

Gornja granica u godinama ne postoji, a najstariji član kluba koji je stigao do crnog pojasa, počeo je da vežba sa svojom unukom i postao majstor ki aikidoa kad je imao više od 70 godina!

Svi smo mi jednom bili aikido početnici

Klub je otvoren za prijem novih članova tokom cele godine.

Bilo da se na aikido upisujete na Vračar ili Novi Beograd, kada prvi put dođete, samo pratite trening u skladu sa svojim mogućnosima. Naravno da će biti vežbi koje nećete moći da izvedete, i to je normalno. Svako radi koliko može, bez presije i opterećenja.

Na početku je najbolje da novi aikidoka radi samo koliko mu prija, jer na treningu možemo da uvežbavamo pokrete na koje on inače nije navikao. S tim na umu, maltene uvek postoji jednostavnija verzija vežbe ili tehnike na koju vežbač može da se vrati, ako je ono što je zadato prezahtevno.

Posmatranje i kopiranje pokreta je najjednostavniji način da se napreduje u početku aikido karijere.

Ono što je velika prednost u našem klubu, jeste kooperativnost između vežbača na različitim nivoima. Nekada su majstori radili samo sa majstorima, početnici samo sa početnicima, itd.

 

Takva hijerarhijska podela i dalje egzistira u mnogim klubovima i drugim borilačkim veštinama. Mi verujemo da čak i majstor može da ima koristi od vežbanja sa početnikom, i često se dešava da početnici upravo zbog takvog stava i atmosfere u klubu mogu mnogo brže da napreduju u odnosu na rad isključivo sa drugim početnicima.

3 -IMG_7526-dvs.jpg

Jednakost

Ideja jednakosti je izuzetno lepa. Postoje izjave tipa: „Svi smo mi rođeni jednaki“, koje mogu da budu prijemčive ljudima koji imaju tendenciju da pomažu drugima i žele da veruju u dobro koje se nalazi u svakom čoveku.

Nećemo ulaziti u filozofsku raspravu da li je to samo utopijska ideja ili moguća realnost, ali ništa nas ne sprečava da u našem klubu uvežbavamo jednakost! Možda zvuči pomalo čudno, ali moguće je. Ne mora sve da ostane na lepim frazama ili razmišljanju.

U našem klubu, kako na Novom Beogradu, tako i na Vračaru, jednako vežbaju početnici sa dugogodišnjim vežbačima, žene sa muškarcima, deca sa odraslima, materijalni status nije bitan, a na seminarima imamo priliku da radimo sa ljudima iz celog sveta, iz drugih država, različitih verovanja i boje kože. Aikido nas sve povezuje, i u sali smo na neki način jedna porodica.

Prijateljstvo koje nastaje vežbanjem na tatamiju, prenosimo i izvan kluba na Novom Beogradu i Vračaru. Redovno učestvujemo na seminarima drugih aikido klubova u Srbiji i inostranstvu. Odlazimo u goste i kod ljudi koji vežbaju druge stilove aikidoa i druge borilačke veštine.

Znamo da budemo i dobri domaćini. Naš klub godinama organizuje seminare, obuke i kurseve. Priređujemo prikaze veština naših članova za porodice i prijatelje – što na neki način može da se posmatra i kao "takmičenje".

Pošto smo se svi u jednom trenutku zaljubili (da ne kažemo zablesavili) u aikido, i van treninga volimo da o njemu diskutujemo i družimo se... Kako vreme odmiče i bivamo sve bolji, zaljubljenost i fascinacija se transformišu u čistu ljubav i poštovanje.

Jedan od razloga nastanka različitih aikido stilova je upravo to što ljudi jesu različiti. Počevši od fizičkih razlika, sve do karakternih.

Shodno tome, naše iskustvo je da vremenom skako ko vežba u našem klubu razvija sebi svojstven stil.

 

Naveli smo da je u početku bitno kopirati pokret instruktora, ali vremenom čovek treba da se oslobodi kalupa i prepusti svojem osećaju. Ista tehnika nije ista kad je izvodi neko posle godinu dana vežbanja, ili kada postane majstor. Bez obzira na slobodu kreativnog izražavanja, treba takođe imati na umu svrhu i suštinu tehnike koju izvodimo, jer aikido nije koreografija, već borilačka veština.

To da li određena tehnika „radi“ ili ne, podrazumeva usavršavanje na treningu, gde se određene forme uvežbavaju hiljadama puta. Tako razvijamo osećaj, i kako aikido prilagođavamo sebi, tako se i aikido prilagođava nama.

 

Vremenom aikidoka otkriva sve više i više detalja, i ako je stvarno otvoren učenju, tome nema kraja.

 

Vežbajući u klubu okruženi smo pozitivnim ljudima koji su na istom putu razvoja, put je isti, ali svi smo različiti i dopunjujemo se, to je 道 – DO u aikidou.

Individualnost

Uvek znaj da si potpuno unikatan.

Baš kao i svako drugi.

Etikecija u dođou reflektuje određenu tradiciju i predstavlja način ponašanja koji je prikladan na treningu borilačke veštine koja potiče iz Japana. U našem klubu takva vrsta ponašanja nije nametnuta i ne potencira se. Ipak, postoje određene norme koje predstavljaju osnovno poštovanje.

Kada se ulazi i izlazi sa tatamija, dolikuje blag naklon u stojećem stavu. Pri početku i završetku treninga, dok sedimo u seiza položaju, radimo dva naklona jer prvi predstavlja poštovanje prema učiteljima od kojih smo učili aikido, a drugi uzajamno poštovanje i pozdrav. Lepe manire predstavlja i to da se naklonimo partneru sa kojim počinjemo i završavamo vežbanje, ili kad nas sensei izvede da asistiramo pri prikazivanju tehnike.

Naklon je deo tradicije Japana, ekvivalent rukovanju zapadnjaka. Nema veze sa bilo kakvom religijom. Ove norme su jednostavno deo pristojnog ponašanja, što je posebno bitno kada odete na neki aikido seminar.

Etikecija nalaže i poštovanje određene hijerarhije u klubu. Na početku i kraju treninga, kada sedamo u vrstu, poređani smo po zvanjima koje smo stekli u našoj aikido karijeri. Isto je i na Novom Beogradu i na Vračaru. Na čelu su izdvojeni nosioci majstorskih – crnih pojaseva. U liniji koja kreće od strane gde su majstori, ređaju se učenički pojasevi od viših ka nižim, a nakon njih, oni koji su u kimonima, a nisu jos polagali za prvo zvanje – beli pojasevi. Posle njih su početnici koji nemaju kimono, pa deca, poređana po svojim bojama pojaseva.

Samopouzdanje

Kada nemamo iskustva u nečemu što nam je novo (npr. upisali smo se u aikido klub na Vračaru ili na Novom Beogradu) često se dešava da smo malo zatvoreni. To je normalna reakcija kojom se štitimo.

 

Nažalost, ako kroz život idemo pretežno zatvoreni, složićete se da sebe lišavamo lepih iskustava, iako možda donekle izbegavamo ružna. U tom slučaju bismo mogli da kažemo da osoba ima „uvučen ki“.

 

Takvo ponašanje definitivno nije dobra dugoročna strategija za lep i ispunjen život.

 

Vežbanjem ki aikidoa učimo da budemo otvoreni, da naša energija slobodno teče, ali smo zaštićeni. Ako u prvi mah taj koncept deluje čudno, to je zato što smo naučili da mislimo da smo ranjivi kada smo otvoreni. Postepeno budimo svoju energiju i oslobađamo se malo po malo na svakom treningu. Takav tip vežbanja pomaže nam u svim sferama života.

Oaza mira

Na kraju treninga, lep je osećaj kada znamo da smo nešto dobro uradili za sebe.

Naši članovi dolaze u svoj klub iz svih delova Beograda.

Nekad se desi da nam nakon vežbanja neko od njih priđe i kaže kako je imao/la težak dan i kako je sama pomisao da dođu na Novi Beograd ili Vračar radi vežbanja aikidoa bila takođe teška. Ali onda bi im prošlo kroz misli sve ono lepo što su doživeli i što mogu da dobiju vežbanjem, tada su u trenutku prelomili i došli!

 

To je taj momenat kada se trening završi i imaju želju da podele svoj lep osećaj sa instruktorom, jer kao da su sprali težinu i lošu energiju sa sebe.

Zato, bez obzira na sve što nam se u toku tog dana dešavalo, uvek kažemo da sve loše ostavimo ispred sale pre treninga, i činom naklona ka sali, kada ulazimo na trening, ulazimo u sopstvenu oazu mira, gde možemo da se regenerišemo i ojačamo.

Klub nosi ime legendarnog japanskog mačevaoca i umetnika – Mijamoto Musašija koji je živeo u 16. veku. O njemu više možete pročitati ovde.

Slogan kluba glasi:

Probudi svoju energiju!

On oslikava naše uverenje da svako od nas ima mnogo više moći u sebi nego što je svestan. Verujemo da vežbanjem ki aikidoa čovek može da otkrije i probudi snažan tok energije koji ima u sebi. Takvo buđenje možda počinje na tatamiju, ali se širi u sve sfere života.

Znak našeg kluba predstavljaju dva ježića koji se prepliću i formiraju jin-jang simbol.

Jin i jang predstavljaju koncept komplementarnosti naizgled suprotstavljenih sila.

U celini, znak odražava ideju onoga što vežbamo: Harmoniju, neprekidni tok kija, mogućnost da se u jednom trenutku zatvorite, a u sledećem otvorite...

 

Ježevi su svima drage životinjice, hrabre i spremne da štite svoj integritet i u odnosu na mnogo veće i jače od sebe.

Vidimo se u klubu!


064 1157989
064 6128273

musasi.org@gmail.com

Ki aikido klub "Musaši" ©2020. Sva prava zadržana.
 

  • Facebook
  • YouTube
  • Instagram


Pratite nas
 

top1.png


Vrh
 

Musaši aikido rođendan i prikaz na Vračaru, Beograd, Srbija