Oni koji se puno znoje u miru, malo krvare u ratu. - Mijamoto Musaši
Mijamoto Musaši (1584 –1645) je bio vrstan japanski mačevalac i ronin.
Njegov život je obavijen velom misterije i zbog vremenske udaljenosti ne možemo sa sigurnošću reći sta su činjenice, a šta ne. Zna se da su još za njegovog života kružile legende o njegovim podvizima i pobedama.
Sa 13 godina je prvi put izašao na dvoboj mačevima, a do 30. godine ih je imao 60 – i u svakom je izašao kao pobednik. Učestvovao je i u dve velike bitke, u kojima je bio na gubitničkoj strani, ali je nekako uspeo da preživi.
U dvobojima na smrt često je koristio boken, a ne pravi mač. Bez obzira, i obično drvo u njegovim rukama bilo je smrtonosno.
Najpoznatiji duel koji je imao odigrao se na jednom malom pustom ostrvu pred više hiljada gledalaca. Protivnik mu je bio poznati mačevalac, Sasaki Kođiro, koji je imao malo duži mač nego što je to bilo uobičajeno. Musaši je na dvoboj stigao čamcem, a svog protivnika je pobedio rezervnim veslom, od kojeg je usput izdeljao improvizovano oružje.
Jedna od verzija priče govori da je Musaši na dvoboj kasnio i da je Kođiro, iznerviran što je morao da čeka, obasuo Musašija uvredama, na šta je kao odgovor dobio ćutanje i smešak. Pobesnevši, izvadio je iz korica svoj oštri dugi mač i korice bacio u stranu. Na ovaj Kođirov potez Musaši je mirno rekao: „Već si izgubio Kođiro! Zar bi pobednik bacio svoje korice?“. Kođiro je jarosno napao snažnim udarcem koji je Musaši izbegao za dlaku, istovremeno zadajući svojim drvenim mačem udarac u protivnikovu glavu, kojim ga je ubio na mestu.
Ovaj događaj je u istoriji Japana zabeležen kao jedan od najčuvenijih samurajskih duela.
Pobeđuješ u bitkama tako što prepoznaš neprijateljev tajming i koristiš tajming koji neprijatelj ne očekuje. - Mijamoto Musaši
Musaši je poznat i po svojoj tehnici korišćenja dva mača. Osnovao je svoju školu mačevanja, zvanu Niten'ichi - „Dva neba kao jedno“.
Bezuslovna posvećenost, koja je zaslužna za postizanje savršenstava u oblasti mačevanja, zaslužna je i za postignuća u drugim oblastima stvaralaštva kojima se bavio. Postao je poznat u svetskim razmerama, a njegovi podvizi i pisana dela predstavljaju temelj na kome današnje generacije grade uspehe u raznim oblastima stvaralaštva. Musaši je govorio da treba učiti puteve svih zanimanja. Imao je kontakte sa mnogim misliocima i umetnicima svog doba. On sam, pored toga što je jedan od najvećih japanskih mačevalaca, bio je poznat i kao vrstan slikar, pesnik i skulptor.
Dvoboj sa Sasaki Kođirom predstavljao je prekretnicu u njegovom životu. Pretpostavlja se da je, kada je shvatio da je ubio mačevaoca koji je važio za najboljeg u Japanu, doživeo neku vrstu satorija, duhovnog buđenja. Doneo je odluku da više ne učestvuje u dvobojima sa smrtnim ishodom shvatajući da oni za njega nemaju više nikakvog smisla. Povukao se još više u osamu u težnji da pronikne u pravi smisao Puta mača. Evo kako on to sam komentariše u predgovoru „Knjige pet prstenova“:
„Kada sam prevalio tridesetu počeo sam da razmišljam o svojim iskustvima. Shvatio sam da nisam pobeđivao samo zbog svog visokog postignuća u veštini borenja već verovatno zato što sam imao prirodnu sposobnost za taj put i što nikada nisam odstupao od prirodnih principa. A možda i zahvaljujući nedostacima drugih škola borilačkih veština. U svakom slučaju ja sam neprekidno vežbao, i danju i noću, sa ciljem da proniknem sve dublje u načela borilačke veštine, pa sam tako spontano došao do krajnjeg postignuća u toj nauci. Imao sam tada oko pedeset godina.“
Tokom godina proučavaj strategiju i dostigni DUH ratnika. Danas imaš pobedu nad svojim jučerašnjim JA; sutra je tvoja pobeda nad nižim JA. - Mijamoto Musaši
U drugom delu svog života, Musaši se posvetio umetnosti i podučavanju. Živeo je asketskim životom, iako je mogao da se skrasi i uživa u izobilju, ceo život je proveo putujući. Pred kraj svog života napisao je „Knjigu pet prstenova“, koja je i dan-danas vrlo cenjena i poštovana. Musaši je umro prirodnom smrću, najverovatnije u šezdeset i drugoj godini. Od njega se oprostio sveštenik Šunzan, sa kojim je Musaši učio zen. Legenda kaže da se, dok je ovaj izgovarao sutre, nebo iznenada naoblačilo i da je iznenada odjeknuo silovit udarac groma. Tako je obeležen odlazak velikog mačevaoca.
Zbog izuzetnog postignuća u oblasti mačevanja Mijamoto Musašija su prozvali Kansei - "Svetac mača”. Njegova umetnost mačevanja temeljila se na iskrenoj, bezgraničnoj posvećenosti. Ovakva posvećenost temelj je uspeha i u drugim oblastima umetnosti kojima se bavio tako da ne čudi što se umetnički predmeti koje je izradio danas čuvaju u muzejima kao eksponati neprocenjive umetničke vrednosti. Oslanjajući se na intuiciju bavio se kaligrafijom, sumi-e slikarstvom, vajarstvom, izradom drvenih i metalnih mačeva, a takođe ga je interesovalo prostorno planiranje i gradnja srednjevekovnih gradova-utvrđenja.
Citat Mijamoto Musašija iz „Knjige pet prstenova“:
„Postoje mnogi ljudi koji proučavaju Put Borilačkih Veština, a misle da im te sposobnosti neće koristiti u stvarnim situacijama. U stvari, pravi Put Borilačkih Veština, podučava tome da ove veštine budu korisne bilo kada, i uči nas ovim sposobnostima tako da nam budu korisne u svim aspektima života... Za one koji žele da izučavaju moju borilačku veštinu, postoje pravila kojih se treba pridržavati tokom vežbanja:
• Misli časno • Budi istrajan na Putu • Interesuj se za sve umetnosti • Znaj Puteve svih zanimanja • Poznaj prednosti i mane svega • Razvijaj pronicljivost prema svemu • Opažaj ono što se ne može videti očima • Obrati pažnju čak i na sitnice • Ne bavi se nepraktičnim stvarima.“