Život nije problem koji treba rešiti, već misterija koju treba živeti. – Tomas Merton
Bez obzira koje boje kože, religijskih uverenja, ili nacionalne pripadnosti bio, bilo da je bogat ili siromašan, muško ili žensko, mlad ili star, svaki čovek ima svoje probleme. Lepo je znati da smo, kao ljudska rasa, bar oko nečega ujedinjeni.
Ki aikido nas uči principima neborenja i neopiranja.
Uči nas da u trenutku hvata nismo uhvaćeni u klopku, već smo mi ponudili ruku i na taj način stvorili situaciju kakva nam pogoduje. Ako se osećamo uhvaćeno onda je naš um zarobljen u tački hvata. Suprotno, ako mi stvaramo situaciju neborenja, naš ki slobodno cirkuliše kroz telo, bez obzira na hvat – slobodni smo. Sve zavisi od toga kako se mi postavimo.
U prenesenom značenju, hvat je problem. Vežbajući ki aikido učimo kako da se ne suprotstavljamo problemima tamo gde su oni najjači, već da pustimo da naša celina funkcioniše nepodeljeno i da delamo tamo gde imamo mogućnost da prođemo.
Umesto da se sudaramo sa „protivnicima“ i problemima, ki aikido nas vodi ka putu sklada i jedinstva. Upravo tu leži naša prava snaga. Kada prihvatimo trenutnu situaciju, a onda neustrašivo delamo, bez odlaganja, linijom na kojoj ne postoji otpor, možemo vrlo lako da dođemo do onoga što želimo. To predstavlja pojam obesmišljavanja napada agresora – kada do toga dođemo, ne postoji napad, pa tako ni potreba za odbranom. Problem nije problem osim ako na njega ne gledamo kao na problem. Kada postoji otpor, naša slika o onome kako nešto treba da izgleda i ono što zapravo jeste, ne podudaraju se.
Ki aikido nas uči kako da pomirimo te dve slike i uvidimo da sve zavisi od našeg gledišta. Na probleme možemo da gledamo kao na lekcije. Vodimo život učeći razne lekcije i to predstavlja naš razvoj. Ako prigrlimo te lekcije, razvoj može da nam bude prijatan, zanimljiv, nešto čemu se radujemo. Kad bolje pogledamo, problemi našem životu dodaju osećaj svrhe i važnosti. Dakle, živeti zanemarujući probleme znači lišavati život smisla.
Često se dešava da osoba sama sebi napravi niz problema, iz puke dosade! Moramo da se zamislimo nad tim kako bi se naš život promenio kada bismo na probleme gledali kao na lekcije i izazove, možda bismo čak sa uživanjem radili na njihovom razrešenju. U svakom slučaju, život bi nam bio makar podnošljiviji, ako ne i lepši.
Koja je razlika između škole i života?
U školi čovek uči za test, koji potom polaže.
U životu čovek prvo biva testiran, a onda može iz toga nešto da nauči.
Kroz praksu ki aikidoa učimo da na fizičkom i mentalnom nivou skladno prevazilazimo probleme, a to dalje prenosimo u sve sfere života!
Ki aikido vežbamo upravo zbog toga što želimo da izbegnemo konflikt bilo kakve vrste. Svako od nas želi da živi srećnim, ispunjenim životom. Mi verujemo da vežbanjem možemo da utičemo na naš život i postignemo sklad i harmoniju, da ostvarimo ono što želimo. Principe koje usvajamo u dođou (sali) prenosimo u svakodneve situacije. Stare paradigme koje kažu „život je borba“ padaju u vodu. Sve zavisi kako se mi postavimo. Upravo je naš pozitivan stav ono što menja igru koju zovemo život.
Bolje je stvoriti situaciju u kojoj otpor ne postoji, nego prevazilaziti otpor. – Kenđiro Jošigasaki