Već smo rekli da je jedan od tri kanđija u reči aikido, upravo Ki. Naveli smo da Ki u ovom kontekstu može da podrazumeva energiju ili duh, ali takođe ima i druga značenja. Ki se u svakodnevnom govoru upotrebljava i da označi okruženje, um, raspoloženje, nameru, pa ipak, u tradicionalnim borilačkim veštinama, najčešće se koristi kao naziv za životnu energiju.
Pojam Ki je teško objasniti. Kao nešto nematerijalno, što postojeća nauka ne može da izmeri, vekovima predstavlja zagonetku za mnoge naučnike, filozofe i mislioce. Disciplina kvantne fizike je najviše odmakla kad je u pitanju naučno razumevanje Kija, a u naučnim krugovima se za njega vezuju izrazi: Polje nulte tačke, Božanski matriks, Etar, Suptilna energija, Kvantni hologram...
Sva materija nastaje i postoji samo snagom sile... Mi moramo da pretpostavimo da se iza te sile nalazi svestan i inteligentan Um. Taj Um je matriks sveukupne materije. – Maks Plank, fizičar, 1944.
U različitim kulturama, od davnina do danas, Ki se naziva i: Či, Orgon, Mana, Pneuma, Psihička energija, Akaša, Sveti duh... Nešto misteriozno što definišemo kao energiju koja pokreće sva živa bića i ceo univerzum. Neko bi tu energiju nazvao Bog, jer je sveprisutna, beskonačna, vanvremenska, beskrajno inteligentna i nedokučiva.
Božansko nije nešto visoko iznad nas. Ono je na nebu, ono je na zemlji, ono je u nama. – Morihej Ueshiba
I naš istaknuti naučnik, Nikola Tesla, smatrao je da je etar osnovni medijum koji strukturno ujedinjuje prostor i materiju. Rekao je i ovo: „Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.“
Zbog toga što je Ki toliko nedokučiv, mnogi aikido instruktori nisu govorili o njemu, a kad bi neko od učenika insistirao na odgovoru, rekli bi da je to nešto što će razumeti nakon više decenija predanog vežbanja. Za razliku od takvog viđenja, u našem klubu već na prvom trenignu možete osetiti efekte koje Ki ima.
U toku vežbanja, dok radimo na tome da osvestimo protok Kija kroz naše telo, moramo da obraćamo pažnju na mnogo pojedinosti. Redovno vežbanje i posvećenost su jedini put ka oslobađanju od pukog tehničkog izvođenja aikidoa, da bismo došli do usmeravanja pažnje na dublje aspekte, koji podrazumevaju korišćenje Kija.
Kada na treningu pominjemo Ki u tehnikama, možemo ga okarakterisati i kao nameru. Ta simplifikacija doprinosi boljem razumevanju šta se očekuje od vežbača u tehnici. Generalno govoreći, kuda je naša pažnja usmerena, ka tamo cirkuliše naš Ki.
Postoje dva tipa Ki: obični Ki i pravi Ki. Obični Ki je grub i težak; pravi Ki je lak i svestran. Da biste dobro primenjivali umeće, morate se osloboditi običnog Ki i prožeti svoje organe pravim Ki. To je osnova moćne tehnike. – Morihej Ueshiba