Jedan od osnovnih postulata Ki Aikidoa je da um vodi telo i da su um i telo jedinstvena celina. Ako je to tako, zašto je onda potrebno vežbati ujedinjenje uma i tela?
Jedinstvo uma i tela je nešto potpuno prirodno, ali ako pogledate oko sebe videćete da smo se mnogo udaljili od prirode. U današnjoj civilizaciji nastala je veštačka podela na umne i fizičke poslove, a mnoga deca su od malena indoktrinirana da razmišljaju crno-belo, linearno.
Da bismo shvatili kako je nastala odvojenost uma i tela i odakle potiče, moramo da se vratimo malo dalje u prošlost – u antiku.
Pitagora (6. vek p. n. e.) je prvi mislilac kome je pripisano verovanje u dualistički univerzum. On je verovao da je ljudska duša čista esencija svih stvari – duša je bila harmonični deo raja i odvajala se od tela nakon smrti da bi se vratila u pročišćeno stanje. Ovo gledište je imalo značajan uticaj na zapadnjačku teologiju, koji traje i danas.
Sokrat je sugerisao da su um i telo odvojeni, jer je smatrao da mozak i um nisu sačinjeni od iste supstance. Ali treba imati u vidu da je on (kao i Pitagora) za reč um koristio izraz psiha – reč upotrebljavanu da takođe označi dušu. Antički filozofi u to vreme nisu smatrali da postoji potreba za razdvajanjem značenje ta dva pojma.
Platon je tvrdio da telo nije deo osobe, već da je ono oruđe koje osoba koristi. Ovo znači da um, koji se poistovećuje sa dušom, nije fizički entitet. Za Platona, duša je zapravo zatvorenik tela.
Aristotel je, s druge strane, raspravljao da su um i telo nerazdvojivi. Kao objašnjenje svog stava, navodi sledeći odgovor: „Ne bi trebalo pitati da li su duša i telo jedno, ništa više od toga da li su vosak i njegovo obličje jedno.“
Sveti Avgustin je (u 5. veku) prihvatio Platonovo gledište i to verovanje je postalo i ostalo crkvena doktrina do danas.
U 17. veku, Rene Dekart je svojim idejama popularizovao ovaj dualistički stav, tvrdeći da su ljudi dve stvari – um i telo. Takođe je raspravljao o tome da je um potpuno nematerijalan i time odvojiv od tela, pa i da nastavlja da postoji nakon telesne smrti. On je te tvrdnje bazirao na premisi da su um i telo fundamentalno različiti po prirodi. Smatrao je da um može da utiče na telo, ali do danas ne postoji naučno objašnjenje kako bi takva interakcija bila moguća.
Spinoza je prihvatio Dekartovu filozofiju, i takođe je sugerisao da su um, Bog, i priroda jedno. Smatrao je da fizička materija, mentalna esencija i Bog potiču od istog elementa.
Možemo da vidimo kako su veliki mislioci pokušavali da objasne svet oko sebe, čak i onaj nevidljivi deo, bilo da ga zovemo duša, um ili psiha. Ako bismo nešto mogli da zaključimo iz ove kratke lekcije iz istorije i filozofije, to je da je rasprava oko prirode uma i našeg bića postojala oduvek i da će uvek postojati. Ne možemo se osloniti na naučna ispitivanja jer se ona ne bave nevidljivim svetom uma i duha. Sve se svodi na to u šta verujemo.
Možemo da se priklonimo mislima različitih filozofa, svetaca ili mudraca, ali u kontekstu zdravog života, sve zavisi od toga da li nam naša verovanja koriste ili ne. Kao što nam naši strahovi do određene mere pomažu da ne izložimo sebe opasnosti, tako nas, kad tu meru prekorače, sprečavaju da živimo slobodno, punim plućima. Na sličan način određena uverenja mogu da nam omoguće da živimo lepše i sadržajnije, dok nas neka druga ograničavaju.
Koići Tohei je sugerisao da su um i telo izvorno jedno.
Broj jedan možemo beskonačno deliti na pola i nikad nećemo dobiti nulu. Ako bismo Ki posmatrali na matematički način, onda on predstavlja beskonačno sabiranje beskonačno malih delova.
Problem sa današnjim svetom je to što postoje mnoga mesta za vežbanje tela, takođe postoje mesta za vežbanje uma, ali manjka mesta gde možemo da učimo kako da ujedinimo i koordinišemo svoj um i telo. Najčešće se čovek razvija jednostrano – radi na fizičkoj snazi, ili na umnoj moći, ili je na duhovnom putu. Izgleda da jedna staza isključuje drugu. Ali ne mora tako da bude. Vežbajući ki aikido razvijamo se u sva tri pravca, s tim da od vežbača zavisi koliko daleko želi da ide, i u kojoj proporciji.
Ljudskim bićima je korisno da gledaju na svoj um i telo kao na jednu celinu, jer ih to čini zdravijim, jačim i sposobnijim. Kada su um i telo razdvojeni, postaju slabi. To možemo da primetimo na bilo kom primeru iz našeg života kada smo rekli sebi da nešto nećemo uraditi, a ipak to naknadno uradimo. Takav način života dovodi nas do frustracije i bolesti.
Svako je čuo za psihosomatske bolesti i podrazumeva se da one postoje... ali šta je sa isceljenjem uz pomoć pravilnog korišćenja uma i tela? Zar sama reč isceljenje ne govori o stvaranju celovitosti?
Ki aikido nam pomaže u usklađivanju emocija, telesnog i mentalnog aspekta. Aikidoka za cilj ima oslobađanje od krute snage, agresivnosti, želje za dominacijom, sukobom i kontrolom. Redovnim vežbanjem dovodimo sebe u prirodan balans. Takve suptilne promene koje se odigravaju iz dana u dan uglavnom nisu drastične, pa ih je teško kvantifikovati. Zato treba prihvatiti nivo na kom smo sada i odatle graditi. Biti objektivan prema sebi. Pre svega napraviti odluku da napredujemo, držimo se nje i damo sebi vremena. Tada vreme radi za nas. Sve ide na bolje.
Ujedinjenje uma i tela nam pomaže da postanemo bolji u svim aspektima života. Baš zbog toga što je to jedan od univerzalnih principa, u Japanu nije retko videti mnoge kurseve na tu temu, ali u specifičnoj primeni za određene delatnosti, kao što su: javni nastupi, menadžment, kancelarijski poslovi, sport, umetnost, muzika i mnoge druge oblasti. Put ujedinjenja uma i tela nas dovodi do shvatanja da imamo mnogo više sposobnosti i moći nego što smo mislili da imamo.
Aikido je u osnovi put sjedinjavanja sa Kijem. Ako ga smatrate sredstvom sjedinjenja sa Kijem drugog čoveka, onda ste pogrešno shvatili suštinsko značenje Aikidoa, a tada zahvati nemaju pravi učinak. Aikido bi trebalo da bude put sjedinjavanja sa Kijem univerzuma. Da biste postali jedno sa Kijem univerzuma, prvo morate uskladiti um i telo. Ako su vam um i telo razdvojeni, kako možete postati jedno sa univerzumom? Izvorni Aikido nužno ima osnovu u sjedinjavanju uma i tela. – Koići Tohei
Comments